Osvrt na gatski dio trekinga

Na ovogodišnji treking prijavilo se 13 Gaćanki i Gaćana. Vjerojatno rekordan broj. Ultraške boje branija je Toni Pivčević i izborija se za ukupno peto misto.  Kapa do poda!!! Bili nije moga sudjelovati jer je bija organizator.  Na light stazi (28 km po omiškoj Dinari – ko je pametan to prozva light stazon!?) bilo ih je  dvoje.

I moran in odat priznanje, došli su do cilja, a gatsko prvo misto je osvojija Vibor, a Bajina uzdanica Roko je osvojija drugo misto. Čestitamo!!! Hrabrost je i samo se prijavit za utrku, a kamoli je otrčati.

Na jogging se prijavilo 5 žena i nakon nešto manje od tri sata  prvo misto je osvojila Tamara, a kako se bespoštedna borba vodila pokazuje i Helandin zaostatak od samo 51 sekunde. Nakon utrke pobjednica je zahvaljivala Bepu na velikoj potpori koju joj je pružija u toku utrke. I  treće misto ide u familiju Očasić, naime  Lucija je došla treća i zasluženo osvojila broncu.

Skora mladenka, Sanja je tesala ionako besprijekornu  figuru  za skorašnji pir i usput osvojila četvrto misto (jedan prijedlog, s obziron koliko je robe Sanja imala na sebi, ja bi joj  ukupan rezultat smanjija za baren pola sata) , a Antonia se dobro zabavila i na cilj stigla peta.
Jogging muški zaslužuje skoro poseban osvrt. Pođimo od onih koji nisu nastupili, a najavljivali su to na sva zvona i još više su se pripremali. Zoran je potrošija misece i misece da dođe na optimalno fizičko stanje  i šteta je što su ga objektivne okolnosti spriječile da nastupi (čitajte: zaspa je), dalje, prošlogodišnja ukupna bronca, a gatsko srebro, počeja je radit, a s radon dolaze i obaveze i nažalost Crni nije uspija dobit slobodan dan (u petak je počeja radit, a tražija je da ga se pusti u subotu, malo optimistično zar ne?).

A  što reći o Kovi? Cili četvrti misec su on i Mirta trčali po Zagomilju  u nadi (Mirta se nadala da oće, Kovo je zna da neće) da će se spremit za utrku. Što se više utrka bližila to je odluka da se odustane bila lakša uz čvrsto Kovino obećanje da dogodine ide na utrku.
A sada da krenemo sa cilja. Krenilo se iz kampa i na startu smo svi bili skupa, već s pucnjem iz startnog pištolja  favoriti su se odvojili. Proso je odletija ka i prošle godine, nekoliko metara iza Denis ga je pratija, a ja san čeka da vidin kako će se utrka rasplest spreman da ugrabin svaku i najmanju moguću šansu (očekiva san da će se višemjesečne, svakodnevne, višesatne pripreme isplatit, nažalost noć s četvrtka na petak i s petka na subotu mi je malo umanjila fizičku spremu).  Dino je grabija iza mene, a Bepo je mora pratiti Tamaru, tako da je odusta od borbe za vrh. Već prije tunela Dino me je priša i odmaglija,  a o onin isprid ne triba ni pričat.
Nakon sat vrimena, šprintajući doša san do Skočiba i zaprepašten ugleda Denisa koji je šprinta od Sv. Ivana (posli mi je priča da mu je ruta bila mala  pa da je on malo na svoju ruku doda, a u kuloarima se šapuće da je falija put), dakako da mi je opet odmaglija, jednostavno čovik brže šprinta. 
Od Sv. Ante do Sv. Roka put je proteka mirno i doša san na jedino misto za okrepu (dvor od Biloga) di me je dočeka Vlade, lipo objasnija da ostali puno brže šprintaju i da postoji dobra mogućnost da je Proso već na cilju. Budući nikad ne odustajen, skupija san sve preostale snage i put niz Prosik, di me je dočekalo prvo iznenađenje (uvatija san i pristiga Dina, doduše na nekoliko sekundi,  i on je malo produživa utrku, jasno da je vrlo brzo Dino nesta u vidu magle), a onda san trevija na putu uz Prosik Zdravka Prosu. Kada je vidija kako brzo trčen, samo mi je poželija sriću, i stigoh do Zakučca, a nakon još dvadeset minuta utrčajen u cilj. Na cilju iznenađenje, opet san ukupno šesti kao i prošlu godinu i opet san treći u gatskon dijelu trekinga. Naime Proso je odlučija vratiti uslugu Denisu, pa je i on malo tražija okolne puteve, moguće prečice…
Srića,  naša je put do Omiša, završija na petom gatskom mistu, a 12 ukupno. Triba pohvaliti Bepa koji je doša četvrti, a da nije pratija Tamaru ko zna što bi se desilo.

Denis je završija ukupno 4, a ima gatsko prvo misto (ČESTITAMO!) bez obzira na Skočibe, a Dino je završija ukupno peti, a sa srebrenon gatskom medaljon.
Za kraj bi tribalo dodati da ne bi bilo loše organizirati nekakav seoski tečaj za snalaženje u poznatom prostoru budući je i Moco malo širija staze pa je Golub umalo stiga prije kontrolora  na kontrolnu točku. Na kraju je Moco trča brže od Goluba pa možemo zaključiti da je straj od Biloga vrlo velik.
Vidimo se opet dogodine u nadi da će nan se priključit i ostatak ekipe.

Piše: Josip Radmilo